poezijakojuvolim

Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,

i dase snabdeš prekrasnim stvarima:

sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,

i teškim mirisima svake vrste,

koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;

koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;

u egipatske gradove mnoge da pođeš,

da učiš i da učiš od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.

Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.

Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.

Bolje neka godine mnoge traju

i na ostrvo da već kao starac stigneš,

obogaćen onim što si uz put stekao,

ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.

Da nema nje, ne bi ni pošao na put.

Ali nema ništa više da ti da.

I ako je nađeš siromašnu, Itaka te nije prevarila.

Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,

pa ćeš razumeti već šta to Itake znače.

PROMENA TOČKA

Sedim kraj druma.

Šofer menja točak.

Nije mi se sviđalo odakle dolazim.

Neće mi se sviđati kuda odlazim.

Zašto promenu točka

Posmatram sa nestrpljenjem?

SLABOSTI

Ti nisi imao nijednu

Ja sam imao jednu:

Voleo sam.

MASKA ZLOTVORA

Na mome zidu visi japanska rukotvorina

Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.

Pun saučešća gledam

Nabrekle žile na čelu, koje pokazuju

Koliko je naporno zao biti.

***

Da bi se odstranilo neko pitanje

Ređe je potreban odgovor

Nego postupak.

Mlada, ne znadoh ukus bola.

Voljah da se povučem u paviljon na brdu, i tamo da pišem pesme što govore o tuzi.

Danas, znam ukus bola.

Volela bih o njemu da se ispovedam, ali ne smem, i samo kažem: "Divna je ova jesen!"

Carmen pleše

ulicama Seville.

Bijela joj je kosa

i blistave zjene.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Glavom joj se svija

žuta zmija,

i ona plešuć sanja

o draganima prošlih dana.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Ulice su puste

i u dnu se slute

srca andaluška

štono stare bodlje traže.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Kad gori čovek

ceo svet se

greje -

kad izgori

čovek

tad

pepeo sve je.

Valovima lutala, šumom se krila

priviđala se na emajlu sebi.

Rastanak bih, možda, hrabro primila,

ali susret, bojim se, ne bih.

1964

Kada me nosi autobus

kroz špalir

drveća

ili kada ležiš

na mome

dlanu

posle dobrih zagrljaja

mislim kako je čudno

što je prošao

rad

a drugi još nije došao

pa ću moći da živim

možda

do kraja

svojih snaga.

Ćutanjem me daruješ.

Zlatnom ogrlicom od slepila,

Bisernim mindjušama fine sebičnosti.

Vid nemocno pipa

Za odgovorom.

Ne može se iza ni okom, ni srcem, ni nogom,

Kao čudoviste iz trista jedne nedokazane priče.

Stvarno baš zato,

Strašno uprkos tome,

Ćutanje.

A neće ti ništa, sem koji naramak duše

Za potpalu u hladne dane sećanja.

Hiljadom pitanja ružnih od nervoze

Noseća ćutnja,

Kao kamen navaljena na moje prste,

Koji bi da pobegnu,

Il dodiruju.

Bilo šta izvan bola.

Umeš li prepoznati granicu kad vise nisi jak?

Umešli da ne budeš jak?

Nemam izbora

Evo ti moji prsti, evo ti tvoji neodogovori.

U ogledalu tvog ćutanja,

Spazih sebe.

Ležim puna želja, nebo mi bol pričinja.

Svaki oblak brod je bez mene što brodi,

svako drvo ima što duša moja nema,

spokojstvo.

Grčih ruke ja pod tamnim velom...

"Od čega si danas bleda, čega?"

- Zato što sam tugom neveselom

Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada

Iskrivivši usta najbolnije.

Ne taknuvši drvo s balustrada

Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: "Šala sve je.

Ako odeš - ode život moj."

Jezivo, a kao da se smeje,

Reče mi: "Na promaji ne stoj."

1911.

Slava tebi bole preduboki!

Kralj je juče umro sivooki.

Jesensko i rujno beše veče -

Vrativši se, moj muž mirno reče:

"Doneše iz lova njega, znaš li,

Telo su mu uz stari dub našli.

Mlad je bio. Tuge kraljičine!

Osta seda iza noćne tmine."

Svoju lulu sa kamina skide

I na noćni posao otide.

Probudiću ćerčicu kraj mene

Da očice sive gledam njene.

Iza okna topola se njiše:

"Tvog kralja na zemlji nema više."

1910.

S koje se obale ukrcah, o Silni,
U to jutro kao u pocetak speva?
I sta doprinosi tvojoj velicini
Taj moj atom bacen u sjaj jednog dneva?

Cim ce da osnazi hor kojim te slave,
Moj slabi glas sumnje; i cim da pojaca
Sjaj sunaca sto te neprekidno plave,
Zizak onog koji u tmini koraca?

Gospode, koji me poseja i zali,
Zasto bejah nuzan u svetu i puku?
Prodjoh put i videh sve sem tebe. Ali
Kad god moj brod nagne, nadjem tvoju ruku.

SUSRET

Ni ti ni ja

nismo u mogućnosti

da se susretnemo.

Ti...zbog onog što već znaš.

Ja sam je toliko voleo!

Idi ovom uličicom.

Na rukama

imam

rupe od čavala.

Zar ne vidiš

kako krvarim?

Nikad ne gledaj natrag,

idi polako

i moli se kao i ja

svetom Gajetanu,

jer ni ti ni ja

nismo u mogućnosti

da se susretnemo.

RASKRŠĆE

Istočni vetar,

svetiljka

i bodež

u srcu.

Ulica

titra,

kao žica

napeta,

titra,

kao stršljen golemi.

Sa svih strana

vidim

bodež

u srcu.

Iz SREBRNIH TOPOLA:

Treba izraniti dušu pandžama tuge,

da uđu plamenovi

zvezdanog obzorja!

Kad sam imao osamnaest godina suvišnih

i sivih, umeo bih

da umrem.

Niko to od mene nije tražio.

Nije se imalo

za šta ginuti.

Samo živeti.

Ostale godine došle su kao pride.

Nisam našao svoje mesto.

Ono je bilo tamo

gde je trebalo da ležim sasvim mlad,

začuđeno posmatrajući

kako mi krv

koporan boji u crno.

Ne zaboravi onu

što nije te srela;

Možda te sretne

jednom posle smrti.

Ne zaboravi nikad

onu što možda

čekaše na te

celi svoj život.

Ne zaborovi onu

za kojom čezneš;

ne zaboravi nju

zbog te koju voliš.

Ne zaboravi onu

jer samo je ona

Ona koju voliš,

u onoj koju voliš.

• Februar 2013 [7]
• Januar 2013 [5]
• Decembar 2012 [4]
• Jun 2012 [2]
• Maj 2012 [3]
• Mart 2012 [5]
• Februar 2012 [5]
• Januar 2012 [2]
• Decembar 2011 [5]
• Novembar 2011 [3]
• Avgust 2011 [2]
• Jul 2011 [8]
• Maj 2011 [2]
• April 2011 [5]
• Mart 2011 [63]
• Februar 2011 [84]

• Poezija [192] 
• Muzika [3] 
• Kazivanja [3] 
• Knjige [7] 
• Moja poezija [0] 
• Generalna [0] 

• Jaroslv Ivanškjevič – GODINA 1932,XXXVII
• Vitomir Nikolic - ODMETANJE
• Stevan Savić- ODGOVORI
• Mječislav Jastrun - SREĆA
• Antoni Slonimski – NOKTURNO
• Enes Kišević - SNIJEG U OČIMA
• Ljubica Pupezin - PODSETNIK (odlomci)
• Ivan Ahmatjev - iz SEST PESAMA
• Erih Marija Remark - "Crni obelisk" odlomak
• Zvonimir Golob - POGLEDAJ PATKE, DRAGA

• Kazivanja
• Moje fotografije
• onakojajeste - Snezana Nesic