poezijakojuvolim

Antoni Slonimski – NOKTURNO

2013/02/10,12:53

Ah, ti prokleti besani sati

Kad nevažne brige naglo postaju ogromne

I ma kakva glupost ohrabrena noću

Preti, optužuje, naduvena kao žaba.

Neoprezna reč postaje zločin,

Glupa primedba u novinama – presuda

Osamljenost, dekret izgnanstva.

U groznici sporova neznano oko čega

Izmišljam nove ludačke argumente,

precizno pariranje – u izgubljenim diskusijama.

Ah, oni prokleti sati kad se noću

Ništavne drame, neistinske brige

Sjedinjuju sa istinom starom i bolesnom.

Očajavam zbog nenapisanih komada,

Zbog slika koje bih mogao naslikati,

Zbog usana davno ljubljenih.

Dok najzad u ponoć ne dođe

Mala tableta

Mepavlon.

Obuhvata me toplim talasom sna.

Prustovim

Pronađenim vremenom.

I, kao nakon gorke svađe,

U naglom pomirenju

Pronalazim tvoja, detinjom grimasom

Nabubrela usta, vrela, slana od sna.

Spavaj, draga.

ian-1

Komentari