poezijakojuvolim

Stevan Savic - I ŠTA SAD

2011/02/28,23:48

Ćutanjem me daruješ.

Zlatnom ogrlicom od slepila,

Bisernim mindjušama fine sebičnosti.

Vid nemocno pipa

Za odgovorom.

Ne može se iza ni okom, ni srcem, ni nogom,

Kao čudoviste iz trista jedne nedokazane priče.

Stvarno baš zato,

Strašno uprkos tome,

Ćutanje.

A neće ti ništa, sem koji naramak duše

Za potpalu u hladne dane sećanja.

Hiljadom pitanja ružnih od nervoze

Noseća ćutnja,

Kao kamen navaljena na moje prste,

Koji bi da pobegnu,

Il dodiruju.

Bilo šta izvan bola.

Umeš li prepoznati granicu kad vise nisi jak?

Umešli da ne budeš jak?

Nemam izbora

Evo ti moji prsti, evo ti tvoji neodogovori.

U ogledalu tvog ćutanja,

Spazih sebe.

Komentari