poezijakojuvolim

Federiko Garsija Lorka - VEČE

2011/03/04,16:18

Kišan suton u sivilu zgaslom,

a sve i dalje teče.

Drveće suvo.

Samotna soba.

Neotvorena knjiga

i slike drevne...

Izvire tuga iz nameštaja

i moje duše.

Za mene

priroda možda nema

kristalne grudi čedne.

I boli me rana srca

i rana duše.

I kad nešto reknem,

u vazduhu mi reči,

ko pluta vodom, lebde.

Zbog tvojih očiju snosim

zlo koje me peče,

tugu koja će doći

i tugu koja beše.

Kišan suton u sivilu zgaslom,

a sve i dalje teče.

Novembar 1919.

Komentari