poezijakojuvolim

Dezso Kosztolanyi - KAD ČETRDESETU...

2011/03/16,21:17

Kad četrdesetu prođeš, u noći

probudiš se, pa zatim pozadugo

ne možeš zaspati. Svoju sobu gledaš

tamo u mraku. Pomalo razmišljaš

o nečem. Ležiš otvorenih očiju

ko kasnije u grobu. To je raskrsnica

na kojoj život menja kolosek.

Čudiš se da si između zemlje i zvezda

živeo. Ljutiš se na jedno malo ništa.

Igraš se s njim. Dosadi ti. Izgubiš ga.

Tad obično čuješ s ulice kakav šum.

Po zvuku svakom prepoznaješ šta znači.

Ni tužan čak nisi. Tek trezan, oprezan.

Malo nemiran. Zatim odjednom uzdahneš

i okreneš se zidu. Zaspiš.