poezijakojuvolim

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Bertolt Breht - ČITATI UJUTRO I UVEČE

2011/03/03,19:18

Onaj koga volim

Rekao mi je

Da sam mu potrebna.

Zato

Se pazim

Gledam kuda idem

I bojim se da bi me svaka kišna kap

Mogla ubiti.

"relax

Rafael Alberti - RAZOČARANI ANĐEO

2011/03/03,18:36

RAZOČARANI ANĐEO

Potpalivši zimu,

tvoj glas buknu u meni:

dođi u moju zemlju,

gradovi bez duše, ni žive ni mrtve,

čekaju te da dođeš i kraljuješ.

- Spavam.

Niko mene ne čeka.

SVE UŽASNO, MRAČNO

Sve užasno, mračno. Onaj mesec

koji je iznenada pukao i prokrvario.

Ona nesmotrena tišina

koja je iznenada sprečila krv

da okvasi srce, a zatim pošla na vrata

da bi ga nemoćnog i samog

ostavila

u goloj uniformi.

Sve užasno, mračno.

Ali kada se osvestilo,

srce je bilo gola uniforma.

DOŠAO SAM U SAMOĆU

Došao sam u samoću

ne bi li pronašao reku

zaborava.

A ovde nema ničega

osim samoće bez reke.

Kada je čovek jednom video krv,

u samoći nema reke

zaborava.

I da je ima, nikada to ne bi bila

reka zaborava.

JA DOBRO ZNAM

Ja dobro znam da se vodi rat

da u drugim dolinama

ljudi ginu.

Ali pustite me.

Pustite da me za trenutak

ovaj vetar odnese daleko

bez sećanja.

Russian soldiers in Chechnya 4

Jan Rico

2011/03/03,18:20

PROLEĆNA SIMFONIJA

III

Vidi, voljena,

kako te gledaju

moje tužne ruke.

Kao dva siročeta

koja su preplakala veče

bez hleba

i dršćući zaspala

na snegu.

---

Voljena,

vidi kako oklevaju

moje ruke u noći.

OTPADNIŠTVO PO DRUGI PUT

I

Večeras me

zvezde svrbe kao mladalačke bubuljice

na licu.

Čekam te.

V

Ruke tragaju po uglovima noći

da opet pronađu tvoj oblik.

---

Malo-pomalo privikavam se na tamu.

Opet raspoznajem predmete.

Tu je sto.

Tu je hartija.

Tu je stolica.

Mogu da sednem.

Ponovo mogu da načinim pokret

koji ne podražava tvoje telo.

Eto, tama je bela.

Gabrijele Demets - TIHA PESMA

2011/03/03,18:05

Toliko mi je drag,

Na zemlji, pred kućom, taj trag

Njegovih koraka, nag. Ko ga je zvao

Pred moj prag? Ko ga je oterao?

Ja sam ga odavde vratila, ja,

I nisam patila.

Nisam patila. Ali nečim sam platila,

Nečim što je nestalo, što je prestalo,

Ili je zakopano u dušu moju.

Kao vojnici, svi na broju,

Misli mi stoje u stroju.

U noći,

Veje sneg.

Pritisnuo je zemlju, ko teg.

Peku me oči:

Valjda zato što mi se drema,

Ili je to zbog snega,

Zbog njega,

Zbog traga kog više nema.

Milan Kundera - ODLAZIM

2011/03/03,17:42

Šta? Ti da mi govoriš o ljubavi?

Šta je tvoja ljubav, reci!

Nešto što mudro skri se,

fascikl gde stoje fascikli,

uz govore, sastanke, spise,

u red na koji smo svikli.

Ljubavi takvoj se čudim.

U dosadnim naočarima, gruba,

zar to treba ljubav da bude?

Zar ti uopšte znaš šta je ljubav?

To znači menjati se svakodnevno

u jasiku drhtavoga granja,

u jasiku koja sva treperi

od radosti i od jecanja

i okreće listiće mlade

i kad povetarac ne tiče granu

čas na beznadežnosti stranu,

a čas na stranu nade.

To znači imati u grudima orla

stešnjenog kao u krletki,

orla koji krilima maše

i hteo bi da leti, da leti

pa čovek krilima tučen iznutra

i u sebi samom gnan

projuri kroz život kao divni

i moćni uragan.

Ah, šta ti znaš o tome.

Ti pečat staviš na svaki svoj čin,

u red ga dobrih uvrstiš navika,

Ti tačni! Tačno i koračaš ti,

iz straha, ako skreneš,

da ne zađeš mimo pločnika.

I dišeš propisno da ne bi

gorki miris jasmina

zapahnuo pluća tebi malim gutljajem čežnje više.

I živiš propisno. Pa život

ide tečno, lako

i ne osećaš više

da ti je dušu strujom tako.

Odlazim.

Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu