poezijakojuvolim

SLEPA

Slepa sam. Oslepljena majem.

Ništa ne znam sem da jorgovan miriše.

I usnama samo poznajem

da ti nisi ti više...

LJUBAV

Nisam te videla mesec dana ravno,

i ništa. Sasvim sam čvrsta duha.

Ćutljivija sam možda, lice mi je tavno.

Ali znači - može se živeti bez vazduha.

LIŠĆE

Rumenilo leta je pobledelo.

Na vetru leti list uveli.

I klenovima ruke su opale

I meni.

VRLINE

Sve vrline drage Stvoritelju

pred mojim očima se gube, blede,

izgubila sam ih sve sem jedne:

volim te, moj Neprijatelju...

RUŽE ZA SAPFO

II

Kako si smela da pišeš o ružama

Dok je istorija gorela kao šuma na letnjoj žezi?

V

Zavolela je nekakvog Faona,

Mornara vanredne lepote,

Koji je, mada mlad,

Mrzeo liriku.

A naročito Sapfiske ode...

Kako si uboga bila, sestro, pred njim,

Ti, koja si obuzdala toliko demona,

Kako pokorna u njegovom zagrljaju!

Ah, jer šta bi bio slavuj bez svoje pesme,

Slavuj u očima gluvog?

VI

Pesnikinja, samoubica,

Rasplevši uvojke ljubičaste,

Nad vodom stoji...

"Sapfo, šta to smeraš?"

"Hoću da prebacim na glavu more

Da niko ne bi video suze moje..."

Dok otičemo

bodro

okukama

nešto uvek dira:

reč koju nismo rekli

iz gordosti

poseta koju nismo učinili

povlačeći se od nekorisnog

uzajamnost

koju nismo priznavali

jer nam se činilo

da smo i sami

vrlo jaki

a što sve

sad

lebdi treperavo

negde u mrtvajama

za nama

ali i nisko dole

u gorkim talozima

koje neprimetno

sa sobom nosimo.

XLVI

Sva raskoš ta je, Onjegine,

Pozlata mog života mučnog;

Jer čemu sve te svetkovine

I uspesi kod sveta hučnog?

Dala bih rado odmah sada

Sve, sve te krpe maskarada,

Sav ovaj blesak, dim i sjaj

Za svoje knjige, divlji gaj,

Za boravište naše bedno,

Za mesta gde sam kraj mog sela

Vas, Onjegine, nekad srela,

I za to groblje neugledno

Gde stoji krst i senka grana

Nad grobom gde je moja nana.

XLVII

A moguća je sreća bila...

No udes moj je rešen sada.

A možda i ja, što bih krila,

Nepažljivo postupih tada.

Zaklinjala me mati jadna,

A spremna beše duša hladna

Na svaku novu volju neba.

Udala sam se. Sada treba

Da odete, jer ja Vas molim.

U srcu vašem pored strasti

Ponosa ima, ima i časti;

Zašto da krijem? Ja vas volim,

Al drugom ja sam poverena

I ostaću mu verna žena.

Dvoboj Onjegina i Lenskog, slika Ilje Rjepina

 "Evgenije Onjegin je delo Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisano 1825, a izdato prvi put 1833. godine. Sam pisac je doživeo sudbinu svog lika Vladimira Lenskog (umro je u dvoboju).

 (Dalje)

Ne zaboravlja se ništa

ne zaboravlja se nikad

ne zaboravlja se ništa

navikavamo se to je sve

Ni ti odlasci ni te lađe

ni ta putovanja u beznađe

iz krajolika do krajolika

i od jednog lika do lika

ni sve te luke ni kavane

ni sve te neprebolne rane

kad je zora sve bliskija

u bioskopu našeg viskija

Ni sve to ni ništa na svetu

ne zna učinit da zaboravimo

ne može učinit da zaboravimo

kao ni pticu zaustavit u letu

ne zaboravlja se ništa

ne zaboravlja se nikad

ne zaboravlja se ništa

navikavamo se to je sve.

Sine, svaki dan naš je korak,

učinjen iz jednog trenutka u drugi,

iz jučerašnjeg u novo juče,

tako si stalno na putu svoje sudbine,

sve što si već prošao

deo je tvoga puta.

***

Dolazim i odlazim.

Sve je teže

bilo šta reći.

***

Nedavno sam prestao da čeznem.

Ne mogu više.

***

Još ova noć. Još ovo drveće da zazeleni.

Još jednom da sunce zađe za horizont.

Njegov sjaj da nestane u mraku.

Ovi glasovi. Ovaj jednoličan ptičji cvrkut.

Još ova noć. Ove misli. Ovaj zamor.

Ovu noć želeo bih da prespavam.

Julijan Kornhauzer

JEDNOM DOLAZI TAJ TRENUTAK

Odjednom opazih

da više ne sanjam.

Volt Vitmen

POKATKAD, KRAJ NEKOG KOGA VOLIM

Pokatkad, kraj nekog koga volim,

ispunim se strahom i jarom od neuzvraćene ljubavi.

Ali sada, ja mnim da ljubavi neuzvraćene nema,

da dug se vraća sigurno, ovako ili onako.

(Voleo sam silno jedno biće i ljubav ne beše mi uzvraćena,

 ali, baš iz toga, napisah ove pesme).

DŽON DON ("Za kim zvono zvoni", E. Hemingvej)

Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina;

svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;

 ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,

kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed

tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka

smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.

I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni

za tobom.

JAPANSKA PESMA

Mada je napisao:

"Ne trgajte ove cvetove"

ove reči ne važe za vetar

jer vetar ne zna čitati.

ERNST HEMINGVEJ

Ljubav je ljubav i šala je šala.

Ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire.

ALEKSANDAR DIMA "Grof Monte Kristo"

Moralne ozlede imaju tu osobinu da se mogu primiriti

ali se nikada ne mogu zatvoriti, uvek bolne, uvek

spremne da krvare kada se u njih dirne, one ostaju

žive i rastvorene u srcu.

HENRI MILER

Borba se vodi na svim frontovima, i ona je neprestana

i nemilosrdna. Kao i svaki čovek, ja sam sebi najgori

neprijatelj. Za razliku od većine ljudi, međutim, ja znam

također da sam i svoj spasilac. Ja znam da sloboda znači

odgovornost. Znam također kako se lako želja može

probraziti u delo. Čak i kad zatvorim oči, moram paziti

kakko i o čemu sanjam, jer sada samo najtanji veo deli

san od jave.

NEZNANA PESNIKINJA

Iziđoh

da ga zaboravim,

a videh lice nalik njegovom.

JANKO JESENSKI

Ko se sa sprdnjom smejo, sada plače.

Teško da gluplji inat vide svet:

Rob misli da je preokrenuo svet

jer je za stub prikovan naglavačke.

JAN SMREK

Vratimo se međ četiri oka,

nije to samoća, već veliki svet,

u kom čovek raste iz sebe, u sebe,

i nekad se pretvara u zvezdu, nekad u cvet.

PETER HANDKE

Često je čuo ljude: "Da imam što reći...", i sad pomisli:

Da imam što reći, sve bih precrtao.

STROFE

Kockajući se dvadeset godina

knjigama a ne kartama,

kockajući se dvadeset godina,

proćerdah život.

Sada siromah ležim,

neku laganu mudrost

da čujem ovde gde starac

platan mi šušti o njoj.

IZ ELEGIJA

Mi smo neka rasuta osećanja,

bez ikakve nade na sjedinjenje...

U živcima nam se mrsi cela priroda,

bolno nam je telo, i sećanje.

Sve nas stvari odbacuju, a poezija

pribežište kome zavidimo.

TEK

Ah, sve je trebalo da bude kao što se zbilo.

Trebalo je nade i ruže da svenu.

Trebalo je kao barke da mi godine odu,

da mi odu, da mi umru.

Tako, kao što smo se rastali s večeri,

trebalo je da zauvek nestanu prijatelji.

Mesto gde sam odrastao kao dete

trebalo je da napustim jednog dana.

Divne, jednostavne devojke - o, ljubavi,

trebalo je život da mi uzme, kao u snu.

Čak je i bol kojim sam nekad mirisao

trebalo da me optereti jalov.

Sve je trebalo da se desi. Tek noć

nije trebalo da bude tako slatka,

i nije trebalo da zvezde tako trepere kao oči

koje kao da mi se smeju.

 USPAVANKA

Kada izgubim te ja,

da lićeš bez mene moći

da spiš: bez lipe što u noći

šumori vrh tvoga sna?

Bez mojih reči što se roje,

gotovo kao trepavice,

na tvoje grudi, na tvoje lice,

i na celo telo tvoje?

Bez mene, da te najzad tu

ostavim s tobom sasvim samu,

ko vrt kroz čiju struji tamu

miris plodova koji zru?

DVA NOKTURNA

1

More govori jezikom koji se ne upotrebljava u pristojnom društvu.

To je sočni i bezobzirni govor đubretara.

Da li je strašno - biti sam?

2

Prerija ne priča ništa dok kiša t ne zaželi.

Prerija je žena obuzeta svojim mislima.

Da li je strašno - voleti mnogo?

ZVEZDE, PESME, LICA

Prikupi zvezde, ako baš hoćeš.

Prikupi pesme, pa ih čuvaj.

Prikupi lica žena.

Prikupi godine, i čuvaj ih.

A onda...

Raširi pake, ispusti sve, i reci zbogom.

Pusti zvezde i pesme,

i lica i godine.

Raširi šake, i reci zbogom.

Možda je dobro ovako - snivam usred jave.

Jastuk mi još čuva svež trag tvoje glave.

Nedostajanje tvoje čak sam zavolio.

I tvoj bi povratak sad me već bolio.

Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,

i dase snabdeš prekrasnim stvarima:

sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,

i teškim mirisima svake vrste,

koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;

koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;

u egipatske gradove mnoge da pođeš,

da učiš i da učiš od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.

Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.

Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.

Bolje neka godine mnoge traju

i na ostrvo da već kao starac stigneš,

obogaćen onim što si uz put stekao,

ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.

Da nema nje, ne bi ni pošao na put.

Ali nema ništa više da ti da.

I ako je nađeš siromašnu, Itaka te nije prevarila.

Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,

pa ćeš razumeti već šta to Itake znače.

PROMENA TOČKA

Sedim kraj druma.

Šofer menja točak.

Nije mi se sviđalo odakle dolazim.

Neće mi se sviđati kuda odlazim.

Zašto promenu točka

Posmatram sa nestrpljenjem?

SLABOSTI

Ti nisi imao nijednu

Ja sam imao jednu:

Voleo sam.

MASKA ZLOTVORA

Na mome zidu visi japanska rukotvorina

Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.

Pun saučešća gledam

Nabrekle žile na čelu, koje pokazuju

Koliko je naporno zao biti.

***

Da bi se odstranilo neko pitanje

Ređe je potreban odgovor

Nego postupak.

Mlada, ne znadoh ukus bola.

Voljah da se povučem u paviljon na brdu, i tamo da pišem pesme što govore o tuzi.

Danas, znam ukus bola.

Volela bih o njemu da se ispovedam, ali ne smem, i samo kažem: "Divna je ova jesen!"

Carmen pleše

ulicama Seville.

Bijela joj je kosa

i blistave zjene.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Glavom joj se svija

žuta zmija,

i ona plešuć sanja

o draganima prošlih dana.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Ulice su puste

i u dnu se slute

srca andaluška

štono stare bodlje traže.

Devojčice,

zatvarajte zavjese!

Kad gori čovek

ceo svet se

greje -

kad izgori

čovek

tad

pepeo sve je.

• Februar 2013 [7]
• Januar 2013 [5]
• Decembar 2012 [4]
• Jun 2012 [2]
• Maj 2012 [3]
• Mart 2012 [5]
• Februar 2012 [5]
• Januar 2012 [2]
• Decembar 2011 [5]
• Novembar 2011 [3]
• Avgust 2011 [2]
• Jul 2011 [8]
• Maj 2011 [2]
• April 2011 [5]
• Mart 2011 [63]
• Februar 2011 [84]

• Poezija [192] 
• Muzika [3] 
• Kazivanja [3] 
• Knjige [7] 
• Moja poezija [0] 
• Generalna [0] 

• Jaroslv Ivanškjevič – GODINA 1932,XXXVII
• Vitomir Nikolic - ODMETANJE
• Stevan Savić- ODGOVORI
• Mječislav Jastrun - SREĆA
• Antoni Slonimski – NOKTURNO
• Enes Kišević - SNIJEG U OČIMA
• Ljubica Pupezin - PODSETNIK (odlomci)
• Ivan Ahmatjev - iz SEST PESAMA
• Erih Marija Remark - "Crni obelisk" odlomak
• Zvonimir Golob - POGLEDAJ PATKE, DRAGA

• Kazivanja
• Moje fotografije
• onakojajeste - Snezana Nesic