poezijakojuvolim

Helderlin je ceo zivot
proveo u kuli
i pravio se lud

Mi smo bili ludi
i besni i izgubljeni
ali nasa je kula
postojala u imaginaciji

Kad tonem u san
odlecem na kulu
i sipam na tebe
cvetne latice

Kada se budim
kula se rusi
i ponovo sam sam
kao u casu stvaranja

I krik nehoticni
cveta mi u grlu
i mislim
sve je vec bilo

I sve cvetne latice
kojima te zasipam
otkinute su s mene

S moga cela
s moga srca
s mojih bedara

I mnogo bole..