« Hajnrih Gerlah: „Izgubljena armija: roman o Staljingradu“ | Main | Stevan Savic - GUBLJENJE SNA »
Pismo Branka Miljkovića prijatelju Petru Džadžiću:
"Dragi prijatelju,
ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.
Želi ti sve najbolje Branko
P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.
Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb"
Ivo Lola Ribar - PISMO SLOBODI TRAJKOVIĆ
Pismo koje je napisao svojoj djevojci Slobodi Trajkovic. Nije ga nikad dobila - ubijena je prije nego sto je on poginuo.
"Najdraza jedina moja!
Pisuci ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! - da te ono nikad nece stici vec da cemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlucnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i nasa licna buducnost i sreca, - zelim da ti kazem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom zivotu postoje samo dvije stvari: moja sluzba nasem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Nasu srecu i zivot koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, vec samo preko nase borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u sustini, u meni samom, jedno.
Znaj duso, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o nasoj zajednickoj sreci - onakvoj kakvu smo zeljeli, o sreci dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreca, jedina koju treba zeljeti.
Ako primis ovo pismo - ako dakle ja ne dozivim taj veliki cas, nemoj mnogo tugovati, najdraza! U svijetu u kome budes tad zivjela, naci ces, uvijek ziv, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da ce tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu zivota naci ces osvetu i srecu.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I zelim da nikad ne dobijes ovo pismo, vec da zajedno s' tobom docekam veliki cas pobjede. Zelim da te svojom ljubavi ucinim onako srecnom kao sto to zasluzujes.
Uvijek tvoj. "
Ovo pismo je preradila za pesmu Korni grupa:
Najdraza moja, jedina moja
Ne stiglo te ovo pismo
Verujem u zivot, videcu te opet
Nadam se, nadaj se
Samo borba za slobodu
Samo ljubav prema tebi
U zivotu mome jos postoje
Nek' u pobedi se u jedno spoje
Ivo Lola, Ivo Lola
Ivo Lola nije sam
S' nama Ivo Lola nije sam...
Ako primis pismo na praznik slobode
Ne daj smrti da nadjaca
Ziveces u svetu sanjanom za dvoje
Ne tuguj, vec raduj se...
Zivot neka put tvoj bude
Sve moje nek' u tebi zivi
Nadji osvetu i srecu nadji
Moja jedina, u sebi me nadji
S' nama Ivo Lola nije sam...
http://www.youtube.com/watch?v=8v_N3_LaUiI
Komentari
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Februar 2013 [7]
- Januar 2013 [5]
- Decembar 2012 [4]
- Jun 2012 [2]
- Maj 2012 [3]
- Mart 2012 [5]
- Februar 2012 [5]
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [5]
- Novembar 2011 [3]
- Avgust 2011 [2]
- Jul 2011 [8]
- Maj 2011 [2]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [63]
- Februar 2011 [84]
- Jaroslv Ivanškjevič – GODINA 1932,XXXVII
- Vitomir Nikolic - ODMETANJE
- Stevan Savić- ODGOVORI
- Mječislav Jastrun - SREĆA
- Antoni Slonimski – NOKTURNO
- Enes Kišević - SNIJEG U OČIMA
- Ljubica Pupezin - PODSETNIK (odlomci)
- Ivan Ahmatjev - iz SEST PESAMA
- Erih Marija Remark - "Crni obelisk" odlomak
- Zvonimir Golob - POGLEDAJ PATKE, DRAGA
