poezijakojuvolim

Otkad znam za nju,
dani imaju plave oci
i vode boju njene suknje.
Otkad znam za nju,
vetar sumi njen glas
i ruze njene reci govore.

Tako volim te letnje oblake:
njene korake su pratili
kad je preko trave vecernje dosla.

Tako volim te vrbe kraj vode,
zamisljene u tihu,
neznu bajku o njoj.
Niko ne zna sta sapucu.
Samo ja.
I smeskam se.

Otkad znam za nju,
kao avgustovska sam noc:
miran, pun zvezda i daljina.