« Rajner Marija Rilke - LJUBAVNA PESMA | Main | Stevan Savić - DOBRO JUTRO, VJETNAME »
Karl Sandberg
2011/02/27,11:32
OTISLA
Svi su voleli Čik Lorimer u našem gradu.
Nadaleko i naširoko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Čik Lorimer otišla
Niko ne zna zašto je spakovala svoj kofer..
nekoliko starudija
I otišla,
Otišla sa svojom
Isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrižno lepršala
Pod širokim šeširom,
Plesačica, pevačica, nasmejana strasna ljubavnica.
Da li je deset ljudi ili stotinu njih jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo slomljena srca?
Svi su voleli Čik Lorimer.
A niko ne zna kud je otišla
ZVONA U NOCI
Dva zvona sest zvona dva zvona sest zvona
Iz plavičastog kućerka
Iz tihog plavičastog kućerka
Između svakog udara zvona
Razabire se jecaj žene
"Gospode noć si stvorio suviše dugu suviše dugu."
NAROD, DA: 60
"Sećam se", reče nežna Crnkinja svom već prosedom sinu,
"sećam se kad si bio još samo divan sjaj u očima tvog oca."
BELI PEPEO
Jedna žena na Mičigenskom bulevaru ima papagaja
i zlatnu ribicu i dva bela miša.
Nekad je imala punu kuću devojaka u kimonima i
tri zvonceta na kapiji.
Sada je sama sa papagajem i zlatnom ribicom i belim miševima...
i evonekih od njenih misli:
Ljubav vojnika na odsustvu ili mornara sa dozvolom za izlaz na obalu
gori kao logorska vatra, crvena i narandzasta.
Ljubav stranog radnika ;ija je zena hiljadu milja daleko
plavicasto se dimi.
Ljubav mladica cija se dragana udala za starije coveka novca radi
gori vrcavim, nesigurnim plamenom.
Ali postoji i ljubav....jedna od hiljadu.....sto gori nepomuceno
i iscezava ostavljajuci beli pepeo....
A to je vec misao koju ona nikad ne objasnjava
ni papagaju ni zlatnoj ribici ni belim misevima.
Mozete li se vratiti,
Poljupci,
Kao duhovi?
Veliki lov
Dva zvona sest zvona dva zvona sest zvona
Iz plavičastog kućerka
Iz tihog plavičastog kućerka
Između svakog udara zvona
Razabire se jecaj žene
"Gospode noć si stvorio suviše dugu suviše dugu."
NAROD, DA: 60
"Sećam se", reče nežna Crnkinja svom već prosedom sinu,
"sećam se kad si bio još samo divan sjaj u očima tvog oca."
BELI PEPEO
Jedna žena na Mičigenskom bulevaru ima papagaja
i zlatnu ribicu i dva bela miša.
Nekad je imala punu kuću devojaka u kimonima i
tri zvonceta na kapiji.
Sada je sama sa papagajem i zlatnom ribicom i belim miševima...
i evonekih od njenih misli:
Ljubav vojnika na odsustvu ili mornara sa dozvolom za izlaz na obalu
gori kao logorska vatra, crvena i narandzasta.
Ljubav stranog radnika ;ija je zena hiljadu milja daleko
plavicasto se dimi.
Ljubav mladica cija se dragana udala za starije coveka novca radi
gori vrcavim, nesigurnim plamenom.
Ali postoji i ljubav....jedna od hiljadu.....sto gori nepomuceno
i iscezava ostavljajuci beli pepeo....
A to je vec misao koju ona nikad ne objasnjava
ni papagaju ni zlatnoj ribici ni belim misevima.
MISLI O DOMU
Zelenu mahovinu imaju morske stene.
Crvene jagode imaju borovi sumarci.
Ja imam samo uspomene na tebe.
Pricaj mi o tome kako ti nedostajem.
Kazi mi da su sati dugi i polagani.
O drljaci mi pricaj koja ti razdire srce,
gvozdenoj drljaci dugih dana.
Poznajem casove prazne kao limeni prosjacki tanjiric u kisni dan,
prazne kao rukav vojnika bez ruke.
Pricaj mi...
Crvene jagode imaju borovi sumarci.
Ja imam samo uspomene na tebe.
Pricaj mi o tome kako ti nedostajem.
Kazi mi da su sati dugi i polagani.
O drljaci mi pricaj koja ti razdire srce,
gvozdenoj drljaci dugih dana.
Poznajem casove prazne kao limeni prosjacki tanjiric u kisni dan,
prazne kao rukav vojnika bez ruke.
Pricaj mi...
Mozete li se vratiti poljupci, kao duhovi?
Zatrazimo li od vas da zablistate kroz suze,
mozete li se vratiti, poljupci, kao duhovi?
I sutra kao i danas, neke ce kapije da vas skriju.
"Uvek nekakva vrata prozdiru moju senku."
Ljubav je casovnik, a i on dotrajava.
Ljubav je violina, a drvo truli.
Ljubav je dan, a noc ceka na kraju.
Ljubav je leto, i jeseni se blizi.
Ljubav umire uvek i povratka joj nema.
A kada ode, tu se ne moze nista.
A kad se ne moze nista, kazemo samo
da je to kraj, da svemu ima kraja, pa i tome.
Tad je sahranjujemo, neka pociva s mirom,
Blazeno i krotko, kao casovnik ili violina,
kao dan krajem leta,
kao lepoto privedena ocekivanom kraju.
I nek ostane tako.
Budilnik se oglasio, mi smo se odazvali.
Mesec je minuo starom dolinom,
stigli smo da mu prstenje prebrojimo.
Ptice su zaleprsale nad rekom
zamocivsi vrhove krila u zlato zalaska sunca.
Odazvasmo se kliktajima
meseca i recnih ptica.
A sada? Sad uzimamo casovnik, i sklanjamo ga.
Sad opet prebrojavamao mesecevo prstenje.
I sklanjamo ga kao suvenire.
Sad opet prebrojavamo recne ptice
i pustamo ih da kliznu niz okuku reke.
I to je kraj, jer svemu ima kraja.
mozete li se vratiti, poljupci, kao duhovi?
I sutra kao i danas, neke ce kapije da vas skriju.
"Uvek nekakva vrata prozdiru moju senku."
Ljubav je casovnik, a i on dotrajava.
Ljubav je violina, a drvo truli.
Ljubav je dan, a noc ceka na kraju.
Ljubav je leto, i jeseni se blizi.
Ljubav umire uvek i povratka joj nema.
A kada ode, tu se ne moze nista.
A kad se ne moze nista, kazemo samo
da je to kraj, da svemu ima kraja, pa i tome.
Tad je sahranjujemo, neka pociva s mirom,
Blazeno i krotko, kao casovnik ili violina,
kao dan krajem leta,
kao lepoto privedena ocekivanom kraju.
I nek ostane tako.
Budilnik se oglasio, mi smo se odazvali.
Mesec je minuo starom dolinom,
stigli smo da mu prstenje prebrojimo.
Ptice su zaleprsale nad rekom
zamocivsi vrhove krila u zlato zalaska sunca.
Odazvasmo se kliktajima
meseca i recnih ptica.
A sada? Sad uzimamo casovnik, i sklanjamo ga.
Sad opet prebrojavamao mesecevo prstenje.
I sklanjamo ga kao suvenire.
Sad opet prebrojavamo recne ptice
i pustamo ih da kliznu niz okuku reke.
I to je kraj, jer svemu ima kraja.
Mozete li se vratiti,
Poljupci,
Kao duhovi?
Veliki lov
Ne mogu sad da ti kazem.
Kad me ne bude vise
gonio i vitlao vetar
I kad se pretvori najzad u sapat...
Mozda cu, jednom, reci.
Kad ruzin odsjaj na suncu
klone u izmaglicu
I kada ruza bude samo minula rumen,
Kad lice koje volim odluta,
Kada kapija poslednji put zabruji,
Kada vise ne vredi
mahnuti i reci do vidjenja -
mozda cu, jednom, da ti kazem.
Od tebe lepsu ne upoznah:
Lovio sam te i iza svojih misli,
Saginjao sam se pod vetrom
i ispod ruza trazeci te.
Od tebe uzviseniju
Nikada naci necu.
Kad me ne bude vise
gonio i vitlao vetar
I kad se pretvori najzad u sapat...
Mozda cu, jednom, reci.
Kad ruzin odsjaj na suncu
klone u izmaglicu
I kada ruza bude samo minula rumen,
Kad lice koje volim odluta,
Kada kapija poslednji put zabruji,
Kada vise ne vredi
mahnuti i reci do vidjenja -
mozda cu, jednom, da ti kazem.
Od tebe lepsu ne upoznah:
Lovio sam te i iza svojih misli,
Saginjao sam se pod vetrom
i ispod ruza trazeci te.
Od tebe uzviseniju
Nikada naci necu.
Komentari
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Februar 2013 [7]
- Januar 2013 [5]
- Decembar 2012 [4]
- Jun 2012 [2]
- Maj 2012 [3]
- Mart 2012 [5]
- Februar 2012 [5]
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [5]
- Novembar 2011 [3]
- Avgust 2011 [2]
- Jul 2011 [8]
- Maj 2011 [2]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [63]
- Februar 2011 [84]
- Jaroslv Ivanškjevič – GODINA 1932,XXXVII
- Vitomir Nikolic - ODMETANJE
- Stevan Savić- ODGOVORI
- Mječislav Jastrun - SREĆA
- Antoni Slonimski – NOKTURNO
- Enes Kišević - SNIJEG U OČIMA
- Ljubica Pupezin - PODSETNIK (odlomci)
- Ivan Ahmatjev - iz SEST PESAMA
- Erih Marija Remark - "Crni obelisk" odlomak
- Zvonimir Golob - POGLEDAJ PATKE, DRAGA
