poezijakojuvolim

Stevan Savic - NAJLJUBAVNIJA

2011/02/27,14:37

U mom oku ostao je tek nežni lakat te zore kad si mi ispila srce.

Nisam stigao da shvatim svanjavanje izgubljen u doživljavanju tebe.

I poslednja misao o odbrani pretvorila se u žudnju

čim je tvoj smeh ušetao u moj pogled.

Kao kiša na žednu pustinju pao je tvoj dodir na moju dušu.

Uopšte nisam uspeo ponovo naučiti računati vreme od susreta s tobom.

To je priča koja diše i smeje se i ne ume da umre čak i kad iskrvari.

Da nije tebe bilo ne bih pouzdano mogao znati da postoji

što znah da mora imati.

Rupa u vremenu i otvoren put kroz naše ziće.

Prolaz kojim će uvek proći žena na koju nam miriše čeznja prvog srca,

ako ikad dođe.

I u stvari ja znam tako malo o svemu što je bilo i što jeste,

jer je oblik tvoje nežnosti upotpunio mene samog i više ne znam

ko sam bio pre ni kakve su to noći i dani bez znanja o tebi.

Znam samo da je iz svakog tvog pokreta pesma rasla

i da je ostala u meni.

Komentari