poezijakojuvolim

Stevan Savić- ODGOVORI

2013/02/15,17:09

Ćutanjem me daruješ.

Zlatnom ogrlicom od slepila,

bisernim mindjušama fine sebičnosti.

Vid nemoćno pipa

za odgovorom.

Ne može se iza ni okom,

ni srcem, ni nogom.

Kao čudovište iz trista jedne

nedokazane priče,

stvarno baš zato,

strašno uprkos tome,

ćutanje.

A neće ti ništa,

sem koji naramak duše

za potpalu u hladne dane sećanja.

hiljadama pitanja

ružnih od nervoze

noseća ćutnja.

Kao kamen navaljena na moje prste

koji bi da pobegnu

il da dodiruju

bilo šta izvan bola.

Umeš li prepoznati granicu

kad više nisi jak?

Umeš li da ne budeš jak?

Nemam izbora.

Evo ti moji prsti,

evo ti tvoji neodogovori.

U ogledalu tvog ćutanja,

spazih sebe.