poezijakojuvolim

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Jovan Hristić (1933-2002)- VEČERNJA TIŠINA

2012/03/21,18:13

Vi u večernjim kapijama, u sumračnim ulicama,

Kraj sporednih izlaza, pored ograda

Od crvene opeke sa komađem stakla,

Vi koji zagrljeni sanjate o mesečini

Upletenoj u krzno mačke, iščezloj

U naborima zavese ili u lavežu psa,

Vi dvoje, vi dvoje, sami u mraku, sami

Uz poslednji stub bez svetiljke i bez sna.

Vi dvoje, negde u parku, na nekoj stazi

Iza lišća i oblaka, između dve kiše,

Između dva vetra na klupi vlažnoj od suza,

Bez ičega za sobom sem jedne male sobe

Sa gvozdenim krevetom i knjigama na stolici

I jednim hladnim suncem iza žutih okana,

Vi sami, vi usamljeni, iako zagrljeni

Da istisnete to sivo krilo samoće između sebe,

Dok šapućete ono malo reči koje ste našli

U ovim trenucima slučajne nežnosti,

Sve reči koje su već odavno rekli pre vas.

Vi dok idete gradskim ulicama koje su

Opustele posle poslednjih predstava u bioskopima,

Vi koji zagrljeni idete

Ovom kišnom ulicom nestvarnijom od sna,

Dok su vam oči zatvorene a prsti ćute,

Čujete li korak nekog čoveka iza sebe,

Čujete li reč njegovu između svojih šaptanja,

Osećate li dodir njegov između svojih milovanja?

Jer uvek kada idete sami, misleći

Da nema nikoga da baci kamen svog glasa

U zamračenu vodu tišine između vas,

Uvek budite svesni onoga koji uporno

Ide za vama i govori: Probudi se.

Vera Srbinović (1932) - OSTAVLJENA

2012/03/17,09:43

Ružica sam bila i beli đurđevak

Sve sam noći snila da ti draga budem

Bosiljak uz jastuk skriveno stavljala

I čeznula gorko da se ne rastanem

Sada leti vreme preko pustog mora

Ono ne zna jecaje i molitve moje

Dan i noć već cveta po baštama zove

Bejah opijena plavilom jorgovana

Đurđevak što beše to su suze moje

crvene bobice srce mi ranjeno

Miroslav Antić - LJUBAV

2012/03/11,22:05

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crni.

Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove

ja umem u svakoj kapiji da napravim juni

i nemam obične sreće i nemam obične grehove.

Podeliću sa tobom sve bolesti i zdravlja.

Zavoli moju priliku što se tetura niz dan.

Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.

- Svejedno lepo je nemati plan.

Lepo je ne biti ni činovnik ni doktor. Uputi

telegram mome ocu: "Postoji tužna divota

vaš sin ne ume ljude da spasava od smrti,

on znate, spasava od - života..."

Zavoli trag moga osmeha na rubu čaše, na cigareti,

i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.

Bićemo suviše voljeni ili suviše prokleti.

Budi uz mene kada odem.

Ljubivoje Ršumović - IZA PRVOG UGLA

2012/03/07,19:41

Iza prvog ugla
neki djavo cuci
neka muka ceka
da coveka muci

Iza prve gore
pa u drugoj gori
ceka neka mora
da coveka mori

Na zivotnom putu
pa iza krivine
ceka neka briga
da coveka brine

Tamo gde u travi
cveta ljutic zuti
ceka neka ljutnja
da coveka ljuti

Kad bi covek znao
za sve sto ga ceka
ne bi se ni radjao
u liku coveka

Vec bi bio ptica
ili vredna pcela
ili samo bagrem
negde nakraj sela

Miloš Crnjanski (1893-1977) - USPAVANKA

2012/03/03,16:13

Kad šuma svene

ostaće nad njom zvezde rumene.

Ponećeš svud, pošla ma kud,

samo srce svoje gorko.

Vetar studeni duše, ne stidi se mene,

nema duše,

ni zakona ni časti,

nad bolom ima vlasti

još samo telo golo.

Sve što sam voleo

umrlo je vičući ime moje,

a ja mu ne mogoh pomoći.

Zbaci odelo svoje.

U celoj zvezdanoj noći

jedina radost nad bolom

u telu tvom je golom.

Sve nam dopušta tuga.

«	Mart 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31