Ona ima ruke od trave.
Ona ima glas od vetra i žita.
Ona ima oko od kiše.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima grudi od ruže.
Ona ima koleno od belutka.
Ona ima kuk od snega i ribe.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima smeh od lišća.
Ona ima hod od vode i peska.
Ona ima kožu od protegnutog labuda.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima kosu od mojih prstiju.
Ona ima mozak od mojih godina.
Ona ima sluh od mojih koraka.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s koga puca
Vidik na moje misli najtajnije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamke
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na poso s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvog lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš...
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Skinite mi aureolu
teška zlata što me peče
prođe život sav u bolu
i samoći; ide veče;
skinite mi aureolu.
I dajte mi tihu sreću
da se ide svojim poljem,
kada kući puti skreću,
živi brižno nada boljem;
o dajte mi tihu sreću.
Skinite mi aureolu
strašna zlata što me peče
Ja sagibljem glavu holu.
- Zateć će me sama veče
skinite mi aureolu.
U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svežinom cveća i ljubavi.
Njina je pesma blaga, kao kad behar opada. Ona ima nešto od mojih ljubavi:
davno, toplo i lepo. Ona podseća na sarajske sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenu
zlatu, kao vitke ponosne žene.
Kao rumene latice zasipaju me glasovi. Pevaju devojke. Pevaju lepo.
To liči na pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga što proživih u ljubavi i zanosu.
One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem maše.
Ali srce je moje tamno jezero, koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.
| « | Decembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Februar 2013 [7]
- Januar 2013 [5]
- Decembar 2012 [4]
- Jun 2012 [2]
- Maj 2012 [3]
- Mart 2012 [5]
- Februar 2012 [5]
- Januar 2012 [2]
- Decembar 2011 [5]
- Novembar 2011 [3]
- Avgust 2011 [2]
- Jul 2011 [8]
- Maj 2011 [2]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [63]
- Februar 2011 [84]
- Jaroslv Ivanškjevič – GODINA 1932,XXXVII
- Vitomir Nikolic - ODMETANJE
- Stevan Savić- ODGOVORI
- Mječislav Jastrun - SREĆA
- Antoni Slonimski – NOKTURNO
- Enes Kišević - SNIJEG U OČIMA
- Ljubica Pupezin - PODSETNIK (odlomci)
- Ivan Ahmatjev - iz SEST PESAMA
- Erih Marija Remark - "Crni obelisk" odlomak
- Zvonimir Golob - POGLEDAJ PATKE, DRAGA
